10 Načina za uspešnu komunikaciju sa decom


Pre otprilike dve i po hiljade godina Buda je rekao da sami sebe činimo nesrećnim, jer očekujemo da život bude lep i komotan, jednostavan, uopšteno, bolji nego što obično jeste.

Problem je u tome što život nije savršen i nosi brojne izazove. Ovo se naravno odnosi i na roditeljstvo. Zato često možemo da čujemo da je roditeljstvo pre svega avantura.
U to se posebno možemo uveriti ovih dana kada smo 24 sata, 7 dana u nedelji sa svojom decom.


Skoro sam pročitala kako je neka javna ličnost, ne mogu da se setim ko je tačno u pitanju, izjavila da je biti roditelj dvadeset četiri sata neprestano, sedam dana u nedelji – nehumano. Od srca sam se nasmejala 🙂
Ko god vam kaže da je roditeljstvo samo predivno, pozitivno iskustvo, bez imalo frustracije, dosade ili stresa, taj nije dovoljno vremena proveo sa svojom decom.


Iz svog ličnog iskustva i iskustva mojih klijenata, iskreno mogu reći da nas roditeljstvo oplemeni na toliko nivoa, donese nam neizmernu radost, ali da i te kako ume da bude zahtevno, iscrpljujuće i stresno.
Taman se naviknete na jednu fazu, naučite puno korisnih stvari, a onda dolazi potpuno nova faza. I opet krećete ispočetka. Što može biti i dobro, jer ako svakog dana imate neki izazov to znači da napredujete.

Ponekad mi na coaching ili radionice dodju roditelji sa detetom koje se suočava sa nekim problemom ili izazovom i upozore me da dete neće da saradjuje, da nema koncentraciju više od par minuta, da ne može uopšte da sedi i sluša fokusirano.

Prva i najbitnija stvar pre bilo kakvog rada je izgraditi dobar odnos sa detetom.

Dobar odnos podrazumeva međusobno uvažavanje, poštovanje, poverenje i saradnju. Kada komuniciramo iz pozicije ljubavi. Ako smo u tome uspeli, onda nam dete veruje i spremno je da se otvori i saradjuje.

Ovo je prva stvar i u roditeljstvu. Kvalitet odnosa koji roditelji grade sa detetom je ono najvažnije. To je osnova za sve ono što dolazi kasnije. Posebno buntovne tinejdžerske godine. Ako ste izgradili dobar odnos sa detetom dok je još bilo malo, u tinejdžerskom periodu kada su izazovi mnogo veći, bolje ćete se snalaziti i vi i dete.
Kakav god problem da se pojavi dete će imati poverenje da vam se obrati, jer će znati da ste u istom timu.

Druga bitna stvar je da deca oponašaju roditelje. Ona uče više posmatrajući nego slušajući.

U zavisnosti od toga kako vi komunicirate sa samim sobom, detetom, partnerom i drugim ljudima, tako će i dete komunicirati. Ako ste često ljuti ili nervozni, i dete će biti takvo.

Ne možemo da ne komuniciramo. Neke poruke prenosimo i kada ne kažemo ništa.

Profesor Albert Meharabian je naučnim istraživanjem fenomena komunikacije došao do sledećih rezultata: Mi prvenstveno komuniciramo svojim čulima.
Da biste unapredili svoju komunikaciju, važno je da osvestite da je komunikacija mnogo više od reči koje izgovarate. Reči (sadržaj) čine samo 7% komunikacije, način na koji izgovarate reči prenosi 38% poruke, a govorom tela (pokreti, gestovi, držanje, izraz lica) prenosite 55% poruke.

Dakle, 93% komunikacije je neverbalno, a samo 7% se odnosi na reči – sadržaj onoga što je rečeno.

Neverbalna komunikacija je važnija od verbalne. Ton, gestikulacija, mimika lica, držanje tela i brzina govora igraju veliki značaj.

Kako da izgradite dobar odnos sa detetom?


1. Pažljivo slušajte

Najvažnije u komunikaciji je pažljivo slušanje. Zato imamo dva uha, a jedna usta. Tako ćete kroz naizgled neobavezne razgovore saznati kako vaše dete vidi svet, druge ljude, sebe, šta ga raduje, a šta muči, kako razmišlja, šta mu je važno.

2. Uđite u svet svog deteta i postanite mu slični

Budite poput dece – živahni, radosni, iskreni, uživajte u trenutku. Deca vole zabavu, pa se potrudite da vaša gestikulacija bude prenaglašena kako biste im bili interesantni.
U komunikaciji važi pravilo da se slično sličnom raduje. Zato volimo ljude koji su nam slični, koji vole slične stvari kao i mi, imaju slična interesovanja, vrednosti, ukus, govore i ponašaju se kao i mi.

Kada na sesijama ili radionicama udjem u svet dece i postanem im slična, onda komunikacija teče glatko, a deca postaju otvorena, fokusirana, saradljiva. Tada kroz igru uspevamo da brzo naučimo nove veštine, rešimo izazove ili probleme koji ih muče.

3. Gledajte dete u oči i spustite se na detetov nivo (vaše oči u nivou detetovih). Tako ćete privući njegovu pažnju i dete će vas pažljivo saslušati.

4. Govorite smirenim tonom, posebno ako je dete uznemireno

Prvo smirite sebe, pa tek onda dete. Kao što u avionu prvo stavljate masku sa kiseonikom sebi, pa tek onda detetu.

5. Postavljajte što više pitanja koja pokreću na razmišljanje, umesto da nudite gotova rešenja

Deca su inteligentna i kreativna i bolje će prihvatiti svoja nego tuđa rešenja. Na ovaj način im stavljate do znanja da verujete da su sposobni da nadju rešenja za svoje probleme (koji su najčešće u skladu sa njihovim godinama).

Neka pitanja budu otvorenog tipa. Na primer – Znači zabrinuta si zbog kontrolnog zadatka. Šta misliš da bi ti mogla da uradiš po tom pitanju?

Ova pitanja pokreću na razmišljanje i bolja su nego da/ ne pitanja koja zatvaraju komunikaciju i ne podstiču dete na traženje rešenja. Na primer – Da li si naučila sve za kontrolni?


6. Pričajte priče i bajke

Deca obožavaju priče. Verovatno ste primetilli da i najnemirnija deca postaju pravi andjeli dok slušaju priče. Priče razvijaju maštu i kreativnost kod dece.
Ako procenite da je detetu potreban savet ili sugestija uvek možete da uskočite sa nekom interesantnom pričicom ili metaforom. Kada ispričate priču u kojoj glavni junak ima sličan problem kao i dete, a koji je na kraju uspešno rešio, dete će imati još jednu ideju kako da reši svoj problem ili da ga sagleda iz drugog ugla.

7. Pozitivna komunikacija

Kažite šta želite umesto onoga što ne želite. Na primer, ako vam kažem – Nemojte da zamislite plavog slona… vidite šta se dešava :). Isto je kada kažemo detetu – Pazi da ne padneš, Nemoj da prospeš vodu, Nemoj da kasniš u školu. Umesto ovoga recite – Hodaj pažljivo, Drži čvrsto čašu, Kreni na vreme u školu. Neka ovo postane vaša rutina i videćete pozitivnu promenu vrlo brzo.

8. Pričajte kao da se podrazumeva da će dete da uradi ono što tražite od njega

Magična reč je KADA umesto AKO. Na primer – Kada središ sobu možeš da odeš kod drugarice. Idemo napolje kada završiš domaći.

9. Recite „hvala“ unapred

Deca žele da udovolje, pogotovu roditeljima. Zato, kada ih zamolite da nešto urade ili im isključite crtani, igricu ili tražite da urade domaći…recite odmah – hvala.

10. Koristite indirektne sugestije – Pitam se…Kako bi bilo….umesto direktnih sugestija ili naredbi koje mogu izazvati otpor


Možete da kažete nešto poput ovog – Pitam se da li bi mogla da odmah odeš na spavanje? Kako bi bilo da prvo središ sobu pa da onda idemo u park.


Savršeni recept za uspešnu komunikaciju koji funkcioniše u svakoj situaciji, sa svakim detetom, jasno vam je da ne postoji. Kao što ne postoji savršeni roditelj niti savršeno dete. Ni život nije savršen, ali je ipak predivan ako umemo da uživamo u sadašnjem trenutku i svim njegovim darovima. Ako naučimo da budemo zahvalni za sve ono što imamo, a nekada smo mislili da se podrazumeva.

Setite se da je roditeljstvo pre svega avantura. Zato uživajte, radujte se, igrajte se, istražujte, učite, menjajte ono što vam više nije korisno, nađite svoj način, svoj recept.

I baš uvek se setite da komunicirate iz pozicije ljubavi.

Online radionice za decu i tinejdžere su idealna prilika da vaše dete nauči da efikasno upravlja svojim emocijama i uspostavi odličnu komunikaciju sa samim sobom i sa okruženjem.
Više informacija o online radionicama za decu možete saznati OVDE.
Ako želite da saznate više o online radionicama za tinejdžere, pogledajte OVDE.

Za roditeljstvo iz srca,

Iva Pavlović Pušica