Da li ste nekada videli slona u cirkusu, okovanog lancem koji je pričvršćen za mali kolac poboden u zemlju?

Odrasli slon ima dovoljno snage da jednim potezom izvuče kočić iz zemlje i oslobodi se. Ali on to ne čini. Zašto?

Zato što je takvim istim lancem i takvim istim kočićem kao mali bio zavezan i oni su tada bili dovoljni da ga spreče da ide gde želi. Pokušavao je više puta, više puta nije uspeo i-odustao je. U međuvremenu je porastao dovoljno i stekao dovoljno snage da se oslobodi i ode gde želi, ali on to ne čini zato što u svom iskustvu ima više dokaza da je tako nešto nemoguće.

I mi ljudi funkcionišemo na sličan način. Više puta ste pokušali da uradite nešto, niste uspeli, i zaključili ste

“Ja ovo ne mogu.”

“Ja nisam dovoljno pametna za školu.”

“Ja sam nespretan.”

“Nikom nije važno šta ja mislim.”

“Mene niko ne voli.”

I kao slon sa početka priče, vrtimo se u krugu naših ograničavajućih uverenja i ne sanjajući da imamo dovoljno snage i sposobnosti da ih prevaziđemo. Zaboravljamo da više nismo mali, i da to što je nekada možda i bilo tačno, više nije. Kada imate tri godine ne možete da dohvatite omiljeni slatkiš sa najviše police. Ali vremenom rastete i porastete dovoljno da možete sami da se poslužite slatkišima, bez da čekate da se neko drugi potrudi oko vas i ispuni vam želju. Kada ste poslednji put proveravali svoja ograničavajuća uverenja? Možda ona više ne važe, a vi i dalje verujete da su istinita.