Kada je pravo vreme za rad na sebi?

Često mi roditelji postavljaju ovo pitanje – kada je pravo vreme da deca nauče NLP tehnike i krenu na put ličnog razvoja. Pre nego što odgovorim, volela bih da se setite sebe kada ste bili u osnovnoj školi. Ili kada je počeo pubertet. Da li se sećate kako ste se tada osećali, sa kojim izazovima ste se suočavali? Možda je bilo zadirkivanja od strane vršnjaka sa kojima niste znali kako da se izborite. Ili niste imali dovoljno samopouzdanja, pa ste bili nesigurni, smatrali da ste nedovoljno dobri, pametni, lepi, slobodno sami dodajte. Možda ste bili stidljivi, ili ste teško sklapali prijateljstva, možda ste imali tremu, izlive besa ili neke strahove.

Sigurno je bio bar neki izazov sa kojim baš i niste znali kako da se nosite.

Kako bi bilo da ste još tada imali znanja i veštine pomoću kojih biste kroz sve ovo lakše prolazili?
Veštine koje bi bila vaša supermoć za lakše suočavanje sa izazovima odrastanja, prolazak kroz promene i brže ostvarivanje svojih ciljeva i snova.
Ako bih vam rekla da vaše dete može da nauči ove veštine od ranog detinjstva, da li biste mislili da je prerano?

Kada sam bila na svojoj NLP edukaciji, pre deset godina, i kada sam na svojoj koži osetila kako sve ove tehnike i vežbe deluju, prva misao mi je bila – Da sam ovo znala ranije. Koliko bi mi život bio lepši i lakši.

Koje teme su posebno važne u dečjem i tinejdžerskom uzrastu?

POZITIVNO RAZMIŠLJANJE

“Energija odlazi tamo gde je usmerena pažnja, a mudrost je znati na šta usmeriti svoju pažnju.”
Tom Best

Jedna od ključnih stvari je naučiti decu kako da razmišljaju pozitivno i kako da svakodnevno razvijaju optimizam. Važno je da nauče da se fokusiraju na ono što je dobro u svakom danu, u svakoj osobi ili događaju. Svakodnevno možete sa decom da popričate o tome na čemu ste zahvalni tog dana. Pozitivno razmišljanje ne znači da se pravimo da problemi ne postoje, nego da zadržimo i negujemo optimizam i pozitivan stav i onda kada nije lako.

DOBRE NAVIKE JEDNAKO DOBAR ŽIVOT

Da bi deca u budućnosti živela srećan i ispunjen život, izuzetno je važno da na vreme usvoje dobre navike. Dok su još mali možemo ih naučiti da upotrebe svoju bujnu maštu i da kroz igru zamisle život svojih snova.

• Kakav život bi želeli da žive? Sa kim? Gde? Čime bi voleli da se bave?
• Kakva osoba bi želeli da postanu?
• Koje navike su im potrebne da bi postali osoba koja živi taj predivan život?

Neki od izazova današnjeg doba sa kojima se roditelji i deca suočavaju

Spavanje

Većina tinejdžera na spavanje odlazi prekasno. Sve posle 22h je kasno. Često čujem od dece, ali i od roditelja kako zbog obaveza oko škole i vannastavnih aktivnosti deca ne stižu da legnu na vreme. Vremenom kasni odlazak na spavanje dovodi do poremećaja sna, umora, slabe koncentracije, slabijeg uspeha u školi, stresa, napetosti, i na kraju do zdravstvenih problema.
Spavanje je prioritet, sve ostalo dolazi nakon toga.

Telefon i društvene mreže

Još jedan od razloga neispavanosti, umora, loše koncentracije za učenje i kasnog odlaska na spavanje. Napravite dogovor sa decom koliko vremena u toku dana mogu da provedu na internetu. Ukoliko dete ne poštuje dogovor, vi postavite jasne granice i budite istrajni u sprovodjenju. Ovo je jedan od najvećih izazova roditeljstva u današnje vreme i većina dece ima problem sa prekomernim korišćenjem tehnologije. Deca najčešće nisu u stanju da sama postave i ispoštuju granice kada je ova tema u pitanju. Zato ste im vi neophodni. I da, očekujte da će da se bune, da neće biti baš lako, ali razmislite da li želite trenutno olakšanje ili dugoročnu dobrobit za dete.

Fizička aktivnost

Jasno je da je zbog zdravlja fizička aktivnost neophodna. Međutim, rekreacija i sport utiču i na pamćenje, koncentraciju, san i dobro raspoloženje. Deca razvijaju takmičarski duh, uče se saradnji i timskom radu, uče da saslušaju kritiku, prihvate pohvalu, da ne mogu uvek da pobede, da prihvate negativan rezultat. Uče da je neuspeh sastavni deo uspeha, iz koga mogu puno da nauče.

Organizacija vremena

“Uvek imamo dovoljno vremena ako ga upotrebimo na pravi način.”
Johan Volfgang Gete

Da li ste znali da jedan minut planiranja štedi deset minuta rada? Možda znate i da deca uglavnom nisu baš neki ljubitelji planiranja.

Planiranje vremena nije samo pitanje organizacije, već i održavanja fokusa, jasnoće; pomaže nam da smanjimo nivo stresa, brže i lakše ostvarujemo svoje ciljeve, da imamo više vremena za stvari i ljude koje volimo. Pomaže nam da pratimo svoj napredak, uspostavimo neophodnu rutinu, da obavljamo stvari brže i efikasnije, da postignemo veći uspeh u školi, da budemo motivisani.
Postavljanje prioriteta, redosled i trajanje aktivnosti, nagrada za ispoštovan plan, motivaciona rečenica, su neke od stavki koje dnevni i nedeljni plan treba da sadrže.Na kraju pitajte decu – šta će se desiti ako ispoštuju plan, a koje su posledice ako se ne budu pridržavali plana.

Mentalna higijena

Kako smo mi kao ljudska bića jedinstvo misli, tela i emocija – važno je uporedo raditi na sva tri nivoa. Kao što svakodnevno vodimo računa o ličnoj higijeni i svom fizičkom zdravlju, važno je da deca od najranijeg uzrasta i kasnije tokom čitavog života nauče da vode računa o svojim mislima, emocijama i duši.
Na žalost, u školi se ne uče ove veštine, ali kod nas, na radionicama za decu i tinejdžere se bavimo i ovom važnom temom.

SAMOPOUZDANJE – VOLIM I PRIHVATAM SEBE

Od visine samopouzdanja zavisi koliko ćemo biti uspešni i srećni u životu, kakvog partnera ćemo odabrati, kakve prijatelje, koliko ćemo zarađivati, da li ćemo se odvažiti da radimo ono što volimo, koliko ćemo se oslanjati na sebe, da li ćemo imati hrabrosti da se zauzmemo za sebe. I na kraju da li ćemo verovati da zaslužujemo i da možemo da kreiramo predivan život.

Roditelji mogu puno da učine da kod dece razviju samopouzdanje. Pohvalite ih kada zasluže, dajte im feedback umesto kritike, naučite ih da prate svoj napredak, a ne da se porede sa drugima. Važno je i da ih ne prezaštićujete, da ne radite stvari umesto njih (koje i sami mogu da urade), jer im time šaljete poruku da oni nisu dovoljno sposobni.
Pomozite im da osveste svoje talente, resurse, ono u čemu su sjajni.
Najvažnije od svega – volite ih i prihvatite baš takve kakvi jesu – nasavršeni. Tako će i oni moći da vole i prihvate sebe i druge.

ODGOVORNOST I SAMODISCIPLINA

Preuzimanje odgovornosti nam daje moć da upravljamo svojim životom. Mnogi tinejdžeri žele slobodu, moć odlučivanja, ali nisu spremni da preuzmu odgovornost koja uz to ide. Zato je prvi korak da vi prebacite lopticu odgovornosti na njih, kada su u pitanju njihove obaveze, aktivnosti, učestvovanje u kućnim poslovima, učenje. Setite se – da li su vaši roditelji znali šta svakog dana imate za domaći i da li su učili sa vama?
Nisu sve aktivnosti zabavne, niti treba da budu. Zato je važno što ranije razviti odgovornost i samodisciplinu. Nećemo uvek i za sve aktivnosti biti inspirisani i motivisani da radimo, ali ako imamo samodisciplinu uspećemo da završimo i zadatke koji su ponekad teški i nezanimljivi, ali neophodni na putu ka našim ciljevima i snovima.

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

U zajedničkom istraživanju Univerziteta Harvard i Stanford otkriveno je da je za uspeh u životu IQ zaslužan oko 15%, za razliku od emocionalne inteligencije (EQ) čiji je udeo 85%.
Prepoznavanje, prihvatanje i upravljanje emocijama je izazov sa kojim se deca i mladi susreću svakodnevno.
– Koliko puta se dete nađe u situaciji da ne zna kako da odreaguje, šta da odgovori nekome ili kako da se nakon određenih izazova brzo vrati u dobro stanje.
– Emocije ih lako savladaju i oni izgube kontrolu nad svojim ponašanjem.

Doktorka Sara Lazar na Harvardskoj medicinskoj školi u Sjedinjenim Američkim Državama, otkrila je kako je trening pažnje povezan sa zadebljanjem amigdale, dela mozga koji kontroliše emocije.

• Kako vaši mišići jačaju uz fizičke vežbe, tako i vaš mozak jača uz pomoć mentalnih vežbi.
• Kontinuirano vežbanje tehnika pažnje, vizualizacije, disanja i opuštanja pomoći će detetu da oformi jači i snažniji mozak koji će biti sposobniji u savladavanju emocija.

Kakva god da je situacija i kako god da se dete oseća, ono uvek ima izbor da odluči kako će reagovati.

PODRŽAVAJUč†A UVERENJA

Uverenja su ono što smatramo istinitim o stvarima koje radimo i ona se menjaju kroz naše iskustvo sa novim situacijama i ljudima. Uverenja su stvar izbora, a ograničavajuća uverenja ograničavaju naše izbore. Možemo svesno da odaberemo da verujemo ono što želimo verovati (korisna uverenja).
Zamislite da deca usvoje ova podržavajuća uverenja:

• Imate sve resurse koji su vam potrebni za uspeh.
• Ako želite promenu, uradite nešto drugačije.
• Ne postoji neuspeh, već samo učenje.
• Ako neko drugi može to da uradi, mogu i ja.
• Um i telo su deo istog sistema i utiču jedno na drugo.
• Ako smo u stanju da stvorimo probleme onda smo u stanju da stvorimo i rešenja.
• Vi kreirate vaš život (nije toliko važno šta vam se dešava, već šta vi radite sa onim što vam se dešava).

Koliko bi im samo život bio lepši, uspešniji i laganiji.

VEŠTINE KOMUNIKACIJE

Od kvaliteta naše komunikacije zavisi kvalitet našeg života.

Najduže i najkompletnije istraživanju o životu odraslih ljudi koje je sprovedeno u istoriji započelo je na Harvardu. Psihijatar Robert Valdinger, direktor ove studije, u svom govoru za TED kaže da je zaključak studije koja je trajala 75 godina da nas dobri medjuljudki odnosi čine zdravijim i srećnijim. A osnovu dobrih međuljudskih odnosa čine dobre veštine komunikacije.

Pre nego što uspostavimo dobar odnos sa drugima moramo prvo da naučimo kako da komuniciramo sa samim sobom. Najbolje je da decu naučimo da njihov unutrašnji glas bude pun ljubavi i razumevanja, kao što bi razgovarali sa najdražim prijateljem. A zatim mogu da nauče tajne uspešne komunikacije sa drugima.

VIZIJA BUDUč†NOSTI

Većina dece i mladih nema jasnu viziju svoje budućnosti. Ne razmišljaju previše o tome kakav bi život voleli da žive, čime da se bave, kakva osoba da postanu. Ali, vi kao roditelji im u tome možete pomoći.

Bliži se Nova godina i idealno je vreme da se sa decom zabavite i napravite i vi i dete listu svojih snova. Zapišite sve što želite da imate, da uradite, da postanete u budućnosti. Pišite bez prestanka, ne razmišljajte kako ćete ostvariti ciljeve, zamislite da je sve moguće.

Zatim napravite listu od 10 ciljeva za narednih godinu dana.

• Zapišite kako ćete se osećati kada ostvarite svaki cilj sa te liste.
• Šta vas može sprečiti da ostvarite ove ciljeve?
• Šta vam može pomoći da ostvarite svaki cilj sa liste?
• Koji cilj ćete ostvariti prvo? Kada – zapišite datum.
• Šta treba da uradite da bi se to desilo?

Učinite svoje ciljeve atraktivnim – Probudite svoju kreativnost!

Napravite svoj Vision Board – pronadjite atraktivne slike koje vas inspirišu i čine vaše ciljeve još privlačnijim. U sredini vašeg Vision Boarda zalepite neku vašu lepu fotografiju, a oko te slike sličice koje vas podsećaju na vaše ciljeve za svaku oblast vašeg živote – za zdravlje, porodicu, posao, školu, novac, lični razvoj, ljubav, prijateljstvo, slobodno vreme.

OSVESTITI SVOJ POTENCIJAL

Svako dete ima ogroman potencijal za rast i razvoj. Međutim, neka deca nikada ne dostignu svoj puni potencijal jer pre svega ne osveste svoje talente, interesovanja, resurse i darove koje mogu da ponude svetu. Svako je u nečemu dobar i u nečemu nije dobar. Ono što je važno da fokus ne bude na slabostima i aktivnostima u kojima dete nije dobro, već mu treba pomoći da osvesti u čemu je ono sjajno, šta ga raduje i pokreće. To treba da bude baza na kojoj gradi svoj uspeh i sreću.

Ako biste i vi  želeli da vaša deca nauče NLP veštine, veštine koje daju krila i da krenu putem ličnog razvoja- 18.12.2021. počinje ciklus edukativnih radionica Trening NLP za decu i NLP za tinejdžere.
Za sve informacije i prijavljivanje pošaljite nam poruku na ovu e mail adresu: office@nlpzamlade.rs ili nas pozovite putem telefona: 062 281 746 i saznajte zašto naši polaznici sa nestrpljenjem iščekuju svaku sledeću radionicu.

Radujemo vam se od srca 🙂

Iva Pavlovič Pušica