Poslednjih godinu i više dana, češće nego ranije, javljaju se deca i studenti sa problemima u učenju i odsustvom motivacije za učenje. Oni često ne mogu da sagledaju širu sliku, nemaju jasne ciljeve, ne vide svrhu učenja, niti smisao. Ono što meni pada na pamet kada mi dete ili student kaže da ima problem u učenju je – ko tu ustvari ima problem. Rigidan obrazovni sistem ili učenici?
Ono što je do nas i što je u našoj moći je da učenje učinimo zabavnijim, kreativnijim i uspešnijim u okolnostima u kojima se nalazimo.
A ko zna, možda jednog dana kreiramo potpuno novi obrazovni sistem koji će počivati na novim vrednostima. Fakulteti, škole, predmeti, nastavnici i učitelji kojima će se deca i studenti od sveg srca radovati. Iskeno se nadam da je taj dan blizu.
Dok novi obrazovni sistem ne zaživi, nadam se da će vam ovaj tekst bar malo olakšati učenje i da će vam pomoći da učite na kreativniji, brži i efikasniji način.
DA KRENEMO OD MOTIVACIJE
Motivacija je energija, snaga koja nas pokreće da ostvarimo visoko postavljene ciljeve. Ona nas podstiče na akciju, podvige, sjajne rezultate. Pomaže nam da budemo istrajni i posvećeni, fokusirani na određenu stvar. Kada radite ono što volite, motivacija dolazi sama po sebi.
Ona može biti spoljna i unutrašnja.
Kada je u pitanju spoljna motivacija, neki ljudi se motivišu nagradom ili pohvalom. Oni su orjentisani na cilj i motivisani su da idu prema njemu. Druge motiviše pomisao na kaznu ili kritiku ako nešto ne urade. Motivišu se kroz svoje strahove i fokusirani su na ono što žele da izbegnu – opasnosti, probleme, kazne.
Za razliku od spoljne, unutrašnja motivacija je prava, dugoročna. Kada radimo ono što volimo, ono što je u skladu sa našim vrednostima i ciljevima, sa našom svrhom i vizijom, onda smo prirodno motivisani da damo svoj maksimum i ostvarimo velike uspehe. Tada smo zainteresovani, radoznali, kreativni da pronađemo nove puteve, rešenja i sa lakoćom pokrećemo i sebe i druge.
Jedan od ključnih izazova svih djaka i studenata je kako da se pokrenu da uče kada motivacija izostane.
Pogledajte neke od ideja kako da sami sebe motivišite da učite na kreativan, brz i uspešan način:
POVEŽITE CILJEVE SA ŠKOLSKIM USPEHOM
Pre nego što krenete sa učenjem postavite sebi sledeća pitanja:
Zašto mi je to važno?
Šta mi to donosi?
Da li mi je uopšte važno?
Kreirajte viziju svoje budućnosti.
Gde vidite sebe za 5, 10, 20 godina? Pod pretpostavkom da je sve moguće.
Kakav život živite?
Kakva ste osoba postali?
Čime se bavite?
Vizija je slika, jasna predstava kako će vaš život izgledati kada ostvarite svoje najviše ciljeve. Predstavlja ogroman izvor inspiracije za sve ono što je potrebno da uradite na svakodnevnom nivou kako biste živeli život svojih snova.
Škola, fakultet, ocene su samo koraci na putu ka cilju. Neki od tih koraka i zadataka su zanimljivi, neki baš i ne. Kada ovako postavite viziju i imate jasne i vremenski određene ciljeve, lakše ćete se motivisati za učenje.
NAPRAVITE PLAN
Pre nego što počnete da pravite svoje dnevne, nedeljne i mesečne planove, imajte na umu da to može biti veoma zabavno ukoliko osim pisanja krenete i da crtate, bojite, zapisujete afirmacije, motivacione rečenice, citate i sve ono što volite i što vas pokreće. Crtanjem sličica aktivirate desnu moždanu hemisferu koja je zadužena za boje, slike, kreativnost, emocije, maštu, muziku, sanjarenje…sve ono što volimo. Tako da planiranje ne postaje obaveza, već zabavna aktivnost.
Mesečni plan – upišete sve ideje, ciljeve, zadatke, sve što vam padne na pamet za naredni mesec.
Nedeljni plan – plan aktivnosti za narednu nedelju, ne preterano detaljan. Koji su vaši glavni ciljevi za narednu nedelju?
Dnevni plan – detaljan plan konkretnih aktivnosti koje ćete obaviti narednog dana. Na šta ćete se konkretno fokusirati? Koje akcije ćete preduzeti?
Planirajući svoj dan unapred, smajujete nivo stresa, brže i lakše ostvarujete velike ciljeve, jer ste ih podelili na male korake koji izgledaju dostižno.
I ne zaboravite da u svoj dnevni plan unesete detaljan plan učenja, kao i nagradu za to što ste bili vredni.
Pratite svoj napredak na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou.
UČITE POMOĆU ASOCIJACIJA
Sve ono što želite da zapamtite (novo, nepoznato), povežite sa nečim poznatim.
Isprobajte sledeću vežbu: Pogledajte sledeći par pojmova i koristeći maštu i asocijacije, uspostavite vezu između zemlje i njenog glavnog grada.
Na primer, na šta vas podseća Zambija i Lusaka?
Neki polaznici naših radionica kažu da ih Zambija podseća na zombija, a Lusaka na musaku. Kada povežu te dve asocijacije, dobiju – Zombi jede musaku 🙂 Da bi se ta asocijacija još dublje utisnula u memoriju, dobro je da to nacrtate i obojite.
UPOTREBITE MAŠTU
Čuveni naučnik Albert Ajnštajn je rekao: “Mašta je važnija od znanja. Znanje je ograničeno dok mašta sadrži u sebi ceo svet, stimuliše progres i evoluciji daje životni dah”.
Naš mozak voli sve što je neobično, smešno, nerealno, u pokretu, voli pozitivne mentalne slike, preuveličavanje.
Što više koristite svoju bujnu maštu i što vam je zabavnije, bolje ćete pamtiti.
CRTAJTE MAPE UMA
Mapa uma je slikoviti prikaz načina na koji naš um funkcioniše i stoga predstavlja univerzalni ključ uz pomoć koga je moguće otključati neverovatan potencijal našeg uma.
Sadrži elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga (slova, brojeve, slike, boje, simbole). Kada se spoji rad leve i desne hemisfere koristimo potpuni kapacitet našeg mozga, koji može da radi mnogo bolje.
Slike se bolje pamte nego reči – kapacitet vizuelnog pamćenja je neuporedivo veći od verbalnog. Znate onu izreku – Jedna slika vredi 1000 reči.
UČITE U SKLADU SA SVOJIM STILOM
Postoje tri osnovna stila učenja: vizuelni, auditivni i kinestetički.
VIZUELNI tipovi uče gledajući. Najbolje uče pomoću slika, boja, dijagrama, grafikona, prezentacija, crteža, filmova. Dopada im se učenje pomoću mapa uma. Lakše će zapamtiti ono što su pročitali nego ono što su čuli.
AUDITIVNI tipovi najbolje uče slušajući, izgovarajući reči naglas ili u sebi. Bolje će zapamtiti ono što ljudi govore ili ono što su čuli, nego ono što su pročitali. Može im prijati i muzika u toku učenja (muzika za Mocartov efekat).
KINESTETIČKI tipovi uče prolazeći kroz iskustvo, praktičan rad. Najbolje bi bilo da sami osmisle i nacrtaju slike, mape uma. Dopada im se interaktivno učenje preko kompjutera. Kretanje im pomaže da budu u fokusu i da održe pažnju.
KREIRAJTE POZITIVNU ATMOSFERU
Odaberite odgovarajuće vreme za učenje – najbolje neposredno posle buđenja i pred utonuće u san. Tada smo opušteni i smireni. U takvom stanju na snazi su alfa moždani talasi.
Neka prostorija u kojoj učite i vaš radni sto budu uredni, uređeni po vašem ukusu. Ubacite neki detalj u vašoj omiljenoj boji, stavite cveće na radni sto, donesite bojce, flomastere, sve ono što vam unosi radost.
Pre početka učenja dovedite sebe u dobro stanje – možete da uradite neku vežbu za opuštanje, da pustite muziku koja vas pokreće, da dišete duboko, zamislite kako vam ide dobro, brzo i lako, kako ćete dobiti super ocenu. Zamislite svoj viši cilj i setite se zašto vam je učenje važno i kako vam ono koristi.
Dobro je poznata moć pozitivnog razmišljanja i vizualizacije. Sledeći korak je akcija!
NAPRAVITE PAUZU
Poštujte memorijski ciklus – nakon učenja od 30-45 minuta, napravite kraću pauzu, od 5 do 10 minuta. Pauza je potrebna da bi se informacije “slegle”. Ukoliko ste kinestetički tip učenika i ne prija vam dugo sedenje, pravite češće pauze.
Ako satima sedite nad knjigom i ne pravite pauze, sigurno nećete bolje naučiti, jer naša memorija ne funkcioniše tako. To onda nije učenje, nego mučenje.
Ustanite, protegnite se, pojedite nešto lagano, popričajte sa nekim, osvežite se.
NAUČITE BRZO DA ČITATE
Izuzetno je važno da naučite bar osnovne tehnike brzog čitanja ako želite da učite brže i da pamtite bolje. Kada mi klijent kaže da ima problem u učenju, jedna od prvih stvari koje radimo je testiranje brzine čitanja. Sporo čitanje je jedan od glavnih razloga sporog učenja i loše koncentracije.
Što brže čitamo – brže i bolje pamtimo.
Prosečna brzina čitanja je izmedju 20 i 40 strana po satu, odnosno izmedju 200 i 250 reči u minuti.
Koristi koje ćete imati ukoliko naučite da čitate dva ili više puta brže su:
- Bolja koncentracija i fokus, nema lutanja misli
- Brže ćete čitati lektiru i konačno ćete pročitati sve divne knjige koje čekaju na polici dan kada budete imali više slobodnog vremena
- Skraćuje se vreme čitanja, period učenja i samim tim povećava se vaše slobodno vreme
Prilikom brzog čitanja uvek koristite olovku, štapić, eventualno prst, jer naše oko je predviđeno da prati pokret. Zapišite svoju brzinu čitanja da biste znali kako napredujete svakodnevno. Čitanje vežbajte na nekom laganom tekstu.
* Prvo čitanje – najvećom brzinom. Nešto ćemo zapamtiti, nešto ne.
*Drugo čitanje je nešto sporije i tada podvlačimo ključne reči.
Zamišljajte kako već sada čitate super brzo. I kako zbog toga i mnogo brže učite. Onda vam ostaje mnooooogo slobodnog vremena da radite ono što volite 🙂
SKLONITE SVE ŠTO VAM ODVLAČI PAŽNJU
Odaberite prostoriju u stanu gde možete da učite neometano. Idealno bi bilo da to bude prostorija bez TV-a, telefona, tehnologije i svega onoga što vam odvlači pažnju. Učite za stolom i neka vam pri ruci bude samo ono što je neophodno za učenje. Obavestite ukućane da učite, da vam je potreban mir i da vas ne prekidaju.
NE ČEKAJTE INSPIRACIJU, POČNITE ODMAH
Idealno bi bilo da prvo uradite zadatke ili predmete koji su vam najteži i koji su najzahtevniji, a da lakše ostavite za kasnije. Medjutim, mnogi polaznici naših radionica ili coaching sesija kažu da im je najteže da počnu da uče, da se pokrenu.
Ako ste i vi u toj kategoriji, ako vam je baš teško da se pokrenete – uradite prvo ono što najviše volite, što vam je najdraže i najlakše. To će vam pokrenuti motivaciju za učenje i ubaciti vas u dobro stanje za učenje i rad.
Najgora stvar je da odlažete i da ne učite redovno. Svakako je mnogo bolje da uradite bilo šta nego da ne uradite ništa.
Kada se motivacija zavrti, onda sve ide mnogo lakše i brže.
POTRAŽITE POMOĆ UKOLIKO JE POTREBNO
Kada nešto ne razumete prilikom učenja, bitno je da to označite, da se na tom delu ne zadržavate odmah, već da se kasnije vratite na taj deo gradiva. Pokušajte da ga ponovo razjasnite, a ako vam ne uspe, potražite pomoć.
Svako od nas je u nečemu dobar i u nečemu nije. Pozovite druga, drugaricu, pročitajte još neku literaturu ili potražite informacije na Internetu.
Ukoliko ništa od ovoga ne pomogne, potražite pomoć nastavnika ili stručnjaka iz date oblasti.
“Draže mi je da zabavim ljude nadajući se da će nešto naučiti, nego da ih podučavam nadajući se da će se zabaviti.”
Wolt Disney
Nadamo se da će vam ovi saveti biti korisni i da će vam učenje učiniti lakšim, zabavnijim i efikasnijim. Ako vam je potrebna dodatna podrška pogledajte ciklus naših edukativnih radionica za tinejdžere Uspešno i kreativno učenje uz NLP, na ovom linku: https://nlpzamlade.rs/uspesno-i-kreativno-ucenje-uz-nlp/. Upis je u toku! Ili nas pozovite i raspitajte se na koje sve načine možemo da vas podržimo da naučite kako da učite na kreativan, brz i uspešan način.
Za vaš uspeh i sreću,
Iva
