Kroz moje dugogodišnje iskustvo u radu sa mladima i decom, nisam mogla a da ne primetim da je svako dete jedinstveno, da ima drugačije prednosti i slabosti, različite vrste inteligencije, uči na drugačiji način.
Školski sistem očekuje da sva deca uče na isti način, istom brzinom, u isto vreme, ne uvažavajući različite stilove učenja, potrebe, talente, interesovanja, snove. Ukoliko se učenik ne uklapa u šablon, etiketiraju ga kao učenika sa problemom u učenju.
Jeste li možda razmišljali kako bi bilo kada bi decu podučavali u skladu sa njihovim stilom učenja?
Kada bi se fokusirali na njihove snage umesto na slabosti.
Korigovali greške umesto da kažnjavaju.
Videli potencijal umesto problema.
U svakom detetu leži genije, čak i ako mu u školi ne ide baš najbolje.
Svako je u nečemu dobar, i u nečemu svakako nije.
Ajnštajn je jednom rekao: “Svako je genijalac. Međutim, ako prosuđuješ ribu na osnovu njene sposobnosti da se penje uz drvo ona će ceo život provesti u ubeđenju da je glupa.”
Svako od nas može biti nadaren, prosečan ili ispod proseka zavisi od zadatka koji je pred nama. Mnoga deca se u školi osećaju poput ove ribe verujući da su glupa, neuspešna ili nedovoljno dobra. Većina dece vezuje uspeh za dobre ocene.
U tradicionalnoj školi vaše dete najverovatnije neće otkriti i razviti svoje resurse i talente. Neće otkriti svoje višestruke inteligencije. Ako ima razvijenu verbalnu i logičku inteligenciji u školi će mu ići dobro.
Ukoliko mu ipak ne ide dobro, pomozite mu, u saradnji sa stručnjacima da otkrije svoje jake strane, koje vrste inteligencije su najrazvijenije, šta ga fascinira, koja su mu interesovanja, skriveni potencijal, sklonosti, ciljevi.
Treba da prestanemo da obraćamo pažnju na ono što deca ne mogu i da obratimo pažnju na ono što umeju i mogu, u čemu su dobra, šta vole.
Svakom detetu je dat neki dar. Zadatak roditelja je da pomognu detetu da otkrije svoj dar.
Ako želite da podstaknete kreativnost kod deteta, ohrabrite ga da misli svojom glavom. Stavite mu do znanja da je u redu i da pogreši, da postavlja pitanja, iznosi svoje mišljenje i traži odgovore, da preduzima rizike. Jer najveći rizik je ne preduzimati rizike i ne učiti na greškama dok ste mladi. Što ste stariji, greške su ozbiljnije.
Višestruke inteligencije
Profesor Hauard Gardner sa Univerziteta Harvard smatra da postoji najmanje osam različitih vrsta inteligencije o kojima govori u svojoj knjizi Stanje uma. Godinama je analizirao ljudski mozak i njegov uticaj na obrazovanje. On tvrdi kako svako od nas raspolaže s nekoliko različitih tipova inteligencije:
1.Verbalno-jezička (lingvistička) – inteligencija koju trenutno naš obrazovni sistem koristi za merenje IQ neke osobe. Reč je o važnom tipu inteligencije koji se odnosi na sposobnost čitanja, pisanja i komunikacije rečima. Jako je razvijena kod pisaca, novinara, učitelja, advokata, govornika.
2.Logička ili matematička (numerička) – sposobnost računanja i rasuđivanja. Najviše je razvijena kod matematičara, naučnika, pravnika i sudija. Formalno obrazovan inženjer bi trebalo da ima dobro razvijenu lingvističku i matematičku inteligenciju.
3.Prostorna i vizuelna – razvijena kod kreativnih ljudi (umetnika, dizajnera, pilota). Arhitekta mora da poseduje sve tri prethodno navedene vrste inteligencije.
4.Kinestetička (fizička) – inteligencija kojom su obdareni sportisti i plesači. To su ljudi koji uče praktično, kroz rad i iskustvo i kojima škola često ne ide najbolje. Da bi nešto naučili oni moraju to da vide, dodirnu, osete, urade, a za to im je potrebno više vremena. Oni teže ka mehanici i građevinskim zanatima, mogu biti i dobri kuvari, vajari, stolari, preduzetnici. Oni poseduju sve četiri navedene vrste inteligencije.
5.Intrapersonalna (introspektivna) – sposobnost uvida, poznavanja sebe, ono što govorimo sebi, intuicija. Nazivaju je i emocionalnom inteligencijom. Danijel Golman autor knjige emocionalna inteligencija kaže:
“U najboljem slučaju IQ predstavlja svega oko 20 odsto činilaca životnog uspeha, što ostavlja 80 procenata za druge uticaje: uticaje koji se jednim imenom mogu nazvati emocionalnom inteligencijom.”
6.Interpersonalna – veština ophođenja i uspostavljanje dobrog odnosa sa ljudima. Poseduju je ljudi koji lako uspostavljaju kontakt s drugima – prodavci, pregovarači, političari, glumci, govornici.
7.Muzička – jako razvijena kod kod muzičara, kompozitora, dirigenata.
8.Prirodnjačka (ambijentalna) – sposobnost usklađivanja s prirodom. Razvijena je kod zemljoradnika, trenera životinja, okeanografa, šumara.
Mnogi savremeni mislioci smatraju da postoji još nekoliko tipova inteligencije (talenata) i da je ovo važno znati kako bismo obrazovanje prilagodili različitim stilovima učenja.
Svako ima svoj stil učenja
Možda ste čuli izreku da je uspeh 10 posto talenta i devedeset posto rada. Pa tako neki izuzetno talentovani ljudi za muziku ili matematičko-logičko razmišljanje nikada ne razviju svoj talenat, a neki uporni ljudi i ne toliko talentovani postignu veliki uspeh.
Talenat je osnova od koje krećemo kako bismo pomogli detetu da izgradi samopouzdanje i fokusira se na svoje sposobnosti. A onda ako mu u nekoj oblasti i ne ide baš najbolje, neće se osećati neuspešnim, zadržaće dobru sliku o sebi i samim tim biće otvorenije da učestvuje u aktivnostima koje mu ne idu najbolje.
Deca koja ne postižu očekivani uspeh u školi, uglavnom smatraju sebe neuspešnim. Ovo uverenje dovodi do pada samopouzdanja, a to dalje vodi ka još lošijem školskom uspehu. Tako nastaje začarani krug.
Zato je važno pomoći detetu da osvesti svoje talente, višestruke inteligencije i da uči u skladu sa njima. Kako razvijamo i negujemo talente tako će se razvijati i samopouzdanje i dete će se osećati sposobnim u određenoj oblasti. Taj osećaj uspeha će se verovatno preneti i na školski uspeh.
Ako na primer dete ima razvijenu muzičku inteligenciju – svira instrument, voli muziku, stalno pevuši, lako pamti pesme, komponuje onda muziku treba da koristi za učenje. Dete može da stavi u pesmu i otpeva podatke koje treba da zapamti (sećate se kako smo u detinjstvu učili abecedu pevajući pesmicu u određenom ritmu). Ovoj deci će prijati i učenje uz muziku – klasičnu ili instrumentalnu. Jedan od načina učenja tehnike brzog čitanja je u ritmu metronoma.
Deca koja imaju razvijenu prostornu i vizuelnu inteligenciju najbolje uče kada im pokažemo dijagrame, slike, grafikone. Za njih je dobro i učenje pomoću mapa uma koje će sami crtati.
Oni sa razvijenom kinestetičkom (telesnom) inteligencijom najbolje pamte kada su u pokretu. Kretanje im pomaže da se fokusiraju. Mogu da uče i istovremeno udaraju lopticu o zid, skakuću na pilates lopti, ubacuju loptu u koš dok se ispituju ili za svaki tačan odgovor. Mogu da slušaju lekcije koje su snimili dok trče, da prave makete, izvode eksprimente. Ovo su deca koja su često nemirna, koja se klate na stolici jer im sedenje teško pada. Za njih je najbolje da uče u kraćim intervalima, da češće prave kraće pauze i da za vreme pauze budu fizički aktivni. Crtanje mapa uma im može pomoći u učenju.
Deca sa razvijenom intrapersonalnom inteligencijom ne vole grupne aktivnosti, povlače se i rade sami. Rade stvari na svoj način, nezavisni su, smišljaju svoju rutinu i rade prema svojim pravilima. Ukoliko ih prekinete u obavljanju nekog zadatka i poremetite njihovu rutinu, neće biti raspoloženi za saradnju.
Nasuprot prethodnom tipu, deca sa razvijenom interpersonalnom inteligencijom vole da uče u grupi ili paru. Društveni su i vole da pomažu drugima. Za njih je najbolje da uče sa drugom decom koja takođe imaju razvijen ovaj talenat.
Prirodnjačka inteligencija je razvijena kod dece koja vole da istražuju prirodne pojave i da borave napolju. Njima je teško u zatvorenom prostoru, pa je najbolje da kad god mogu uče na otvorenom – u dvorištu, parku, šumi. Kad god je moguće koristite primere iz prirode kako biste napravili vezu sa školskim predmetima. Oni su najčešće zainteresovani za ekologiju i mogu se angažovati na raznim projektima. Tokom planiranja i realizacije projekta deca razvijaju raličite veštine i sposobnosti počevši od veština komunikacije, saradnje, organizovanja, planiranja, pisanja izveštaja, matematičkih proračuna i mnogih drugih.
Neka deca koja imaju razvijenu matematičko-logičku inteligenciju mogu biti dobra u radu sa brojevima. Ova deca lako pamte podatke, lako rešavaju testove i generalno se dobro snalaze u tradicionalnom obrazovnom sistemu. Međutim ima dece sa razvijenom matematičko-logičkom inteligencijom koja se teško snalaze sa brojevima, koja greše na testovima na sabiranju i oduzimanju, koja teško uče napamet. Ova deca mogu biti sjajna u rešavanju logičkih zagonetki, kompjuterskih problema, složenih proračuna. često nastavnici i ne prepoznaju da ova deca imaju razvijenu matematičko-logičku inteligenciju.
Verbalno-jezička (lingvistička) inteligencija je razvijena kod dece koja dobro barataju rečima – koja su vešta u pravopisu, držanju govora, pričanju priča, šala, pamćenju reči i činjenica, pisanju sastava. U tradicionalnoj školi ima puno aktivnosti u kojima ova deca mogu da iskažu ovaj talenat a da on bude prepoznat i nagrađen od strane nastavnika.
Kako su se neki od genijalnih umova snalazili u školi
Albert Ajnštajn je bio sanjar. Poznata je njegova izjava: “Mašta je važnija od znanja”. On je u školi pao iz francuskog, nastavnici su govorili da nikada neće uspeti i da napusti školu. Njegove omiljene aktivnosti su bile sviranje violine, umetnost, jedrenje i maštanje.
Tomasa Edisona su toliko kažnjavali u školi da ga je majka ispisala iz škole nakon tri meseca formalnog obrazovanja. Kako je i sama bila učiteljica od podučavanja sina napravila je igru koju je nazvala istaživanjem uzbudljivog sveta znanja. Verovala je da učenje može biti zabavno. Edison je bio oduševljen, počeo je da uči takvom brzinom da je sam nastavio da istražuje i eksperimentiše.
Isak Njutn – nije mu išla matematika, a ni fizika. Bio je jedan od najgorih đaka u školi.
Bil Gejts je školi je bio večiti dvojkaš. Očajni roditelji su obećavali da sinu za svaku dobijenu peticu “debelo” plate, ali ni to nije pomoglo.
Interesovanja
Ako dozvolite detetu da samo odabere interesovanje i bavi se aktivnostima koje voli, biće tolerantnije za aktivnosti koje mu nisu zanimljive (učenje nekih predmeta). Interesovanja su ono što nas najviše motiviše, obzirom da podrazumeva aktivnosti koje volimo, koje nas raduju i koje smo sami odabrali.
“Čoveka ne možete ničemu naučiti; možete samo da mu pomognete da to pronađe u sebi.”
Galileo Galilej
Dajmo priliku svakom talentu, svakom daru, svakom detetu
Ako vašem detetu ne ide najbolje u školi, ne odustajte od njega. I koliko god da želimo najbolje za svoju decu, nekada ne znamo šta je za njih najbolje. Nekada dete želi da krene svojim putem.
Setite se svih velikih umova i koliko je većina njih bila neshvaćena. Ne tvrdim da će sva deca postati veliki naučnici, genijalni umovi za koje će ceo svet znati, ali verujem da se u svakom detetu krije neverovatan potencijal. Na nama je odgovornost da to prepoznamo, podržimo, razvijemo.
Da svakom detetu damo šansu koja mu pripada.
Ukoliko vam je ova tema interesantna saznajte više o našim treninzima i radionicama za decu, tinejdžere i odrasle.
