Sigurno ste čuli koliko je važno šta govorite i kako se obraćate deci. Koliko je važno da pohvalite njihov trud i napredak, da koristite pozitivne reči, da vodite računa kojim tonom im se obraćate, da im postavljate pitanja umesto da nudite gotova rešenja, da kritikujete ponašanje, a ne ličnost deteta.

Slažem se da je važno šta govorite deci, ali je još važnije kako se vi ponašate i šta radite. Deca uče posmatrajući roditelje koji su njihovi prvi i najvažniji uzori. Dete će uraditi kako je videlo od vas, a ne kako ste mu rekli da treba.

Vaši postupci govore glasnije od vaših reči.

Ako  želite da budite dobar roditelj – radite onako kako govorite

Ovo je česta tema mojih coaching sesija sa roditeljima.

Kada me roditelji pitaju: “Zašto dete ne želi da me posluša kada sam toliko puta ponovio to isto?”
Najčešće im postavim pitanje: “Kako se vi ponašate u sličnim situacijama?”

Da li vičete kada ste ljuti ili mirno i strpljivo pristupate situaciji/ problemu?
Ako dete ima negativan pogled na svet – zapitajte se da li vi imate pozitivan pogled na svet ili u svemu prvo vidite ono što je loše.
Ako dete lako odustaje – koliko ste vi uporni?

Da li vaš tinejdžer stalno gleda u telefon? A vi :)?

Ovo su samo neka od pitanja o kojima bi valjalo da razmislite. Vi sastavite svoju listu. Kada odgovorite na sva pitanja biće vam jasnije zašto se dete ponaša tako.
Možda pitanja i nisu najprijatnija, ali je vrlo korisno da malo promislite o tome šta vam smeta u ponašanju deteta pa da možda to isto promenite prvo kod sebe.

Ili da promenite pristup ako to što ste do sada radili ne daje željeni rezultat. Uradite nešto drugo. Ako i to ne funkcioniše, uradite nešto treće – sve dok ne pronađete ono što funkcioniše za vas.

Nešto će sigurno dati željeni rezultat, samo budite uporni. Ukoliko sami ne budete mogli da nađete rešenje, možete da potražite savet ili pomoć stručnjaka.
Kada promenite kod sebe ono što vam se ne dopada kod deteta, najčešće ste na dobrom putu da rešite i problem sa detetom.

Naravno nije sve i uvek do roditelja. Nešto je i do karaktera deteta, a i uticaj okruženja nije beznačajan.

Ko su sve uzori vaše dece a da toga niste ni svesni?

Dete se može ugledati i na druge uzore osim roditelja. To mogu biti osobe sa kojima dete provodi puno vremena ili likovi iz video igrica, crtaća, sa TV-a. Mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na dete, to ćete primetiti po tome kako se dete oseća, ponaša, razmišlja.

Ako primetite promene u ponašanju koje vam se ne dopadaju kod deteta,  porazgovarajte sa bakama, dekama, dadiljama, učiteljima, nastavnicima i objasniti im kakav uticaj njihove reči i ponašanje imaju na dete.

Mudro birajte učitelje svojoj deci.

Ponekad razgovor ne pomogne i ne dovede do drugačijeg pristupa. U tom slučaju, ukoliko možete deci ograničite kontakt sa tim osobama i na taj način smanjite ili eliminišite njihov uticaj dok se situacija ne promeni. Svakako porazgovarajte i sa detetom o njegovom ponašanju.

Kod tinejdžera uticaj vršnjaka je izuzetno jak. Zbog želje da budu prihvaćeni, da se uklope, da izbegnu zadirkivanje, tinejdžeri su podložni uticaju “popularnih” vršnjaka. Kako bi stekli njihovu naklonost spremni su da rade stvari koje im se možda i ne dopadaju, koje se ne uklapaju u njhov sistem vrednosti.

Iako ne mogu biti u potpunosti upućeni samo na sebe i izolovani od tuđeg mišljenja, važno je da nauče da postave sebi sledeća pitanja:

“Šta ja mislim o tome?”

“Kako se ovo uklapa u moj sistem vrednosti?”

“Šta ja želim?”

Ono čemu ih treba naučiti je da s jedne strane budu fleksibilni, a sa druge strane da razvijaju samokontrolu.

Uloga roditelja je da postave jasne granice i da obrate pažnju sa kim se njihovo dete druži, ko su mu uzori i kakav uticaj imaju na njega. I naravno da reaguju čim primete da nešto nije u redu.

Kada su u pitanju video igrice ili crtani filmovi – ukinite detetu neprimereni sadržaj. Na osnovu mog iskustva u radu sa decom i roditeljima, nakon što roditelji ograniče upotrebu tehnologije ili ukinu neodgovarajući sadržaj, vrlo brzo dolazi do pozitivnih promena u ponašanju deteta. Ovo se pozitivno odražava i na školski uspeh.

Naravno ukoliko su roditelji dosledni.

Loše navike zamenite zdravim, zabavnim i kreativnim aktivnostima. Izlazak napolje i odlazak u prirodu je uvek dobar izbor. Ako dan nije unapred isplaniran, organizovan i ispunjen odgovarajućim aktivnostima, deca se vrlo brzo vraćaju starim navikama.

Dobra vest je da se pozitivna promena u ponašanju deteta postiže relativno brzo.

Mnogo brže nego kod odraslih. Važno je samo početi na vreme i shvatiti da je porodica sistem i da su svi članovi međusobno povezani i da utiču jedni na druge. Tako da promena u ponašanju bilo kog člana porodice definitivno utiče i na ostale članove.

Svako nosi svoj deo odgovornosti. Bitno je da roditelji prepoznaju čak i najmanju promenu na bolje kako bi mogli da pohvale novo ponašanje i kako bi i sami uradili ono što je potrebno da se nova navika ukoreni. Tako će se novo ponašanje vremenom ustaliti.

Primetićete kako je odnos i sa ostalim članovima porodice mnogo bolji. Kako je porodica mesto odakle sve počinje, i vaši odnosi sa drugim ljudima, prijateljima, rodbinom i kolegama postaće mnogo kvalitetniji.

Jedna rečenica koju sam nedavno pročitala mi je ostala u sećanju, a možda i vas navede na razmišljanje:

“Ljudi se ne bogate na poslu. Ljudi se bogate kod kuće.”

Iva Pavlović Pušica je profesionalni Coach i NLP Master, profesor, diplomirani ekonomista i vlasnik Centra za edukaciju i lični razvoj NLP za mlade.

Ukoliko vam je ova tema interesantna i želite da saznate više o našim treninzima i radionicama za decu, tinejdžere i odrasle, pogledajte OVDE